Проповедник, глава 5

 

1. Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.

2 Мој. 3:5, Ис.Н. 5:15, 1 Сам. 15:22, Псал. 50:8, Псал. 89:7, Приче 15:8, Иса. 1:12, Ос. 6:6

2. Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.

Псал. 39:1, Приче 10:19, Мат. 6:7

3. Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.

4. Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.

1 Мој. 28:20, 4 Мој. 30:3, Псал. 50:14, Псал. 66:13, Иса. 19:21, Јона 2:10

5. Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.

Приче 20:25, Дела 5:4

6. Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?

1 Кор. 11:10, 1 Тим. 5:21

7. Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.

5 Мој. 10:12, Приче 23:17, Проп. 12:13, Јевр. 12:28

8. Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.

2 Дн. 19:6, Јов 34:28, Псал. 12:5, Проп. 3:16, Иса. 57:15

9. Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.

10. Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.

11. Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.

12. Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.

13. Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.

Проп. 6:1

14. Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.

Јов 20:20

15. Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.

Јов 1:21, Псал. 49:17, 1 Тим. 6:7

16. И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,

Приче 11:29, Проп. 1:3

17. И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?

Псал. 127:2

18. Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.

19. И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.

Проп. 3:13

20. Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.

2 Мој. 23:25

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga