1. И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.

2. И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.

3. Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.

4. А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,

5. И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

6. Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.

7. Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,

8. А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

9. Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

10. А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

11. Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,

12. И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.

13. Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.

14. Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.

15. Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

16. Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.

17. Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.