1. Самуилова, глава 3

 

1. А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре.

Псал. 74:9, Амос 8:11

2. Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.

3. И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени.

2 Мој. 27:21, 3 Мој. 24:3

4. И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме.

5. И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже.

6. А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези.

7. А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња.

Јер. 9:24, Дела 19:2

8. Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете.

9. И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место.

10. А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој.

Псал. 85:8

11. И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.

2 Цар. 21:12, Јер. 19:3

12. У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.

1 Сам. 2:30

13. Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.

1 Сам. 2:12, Дан. 11:21

14. Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.

4 Мој. 15:30, Иса. 22:14, Јевр. 10:26

15. И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.

16. А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме.

17. А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао.

4 Мој. 23:17, Рута 1:17, 1 Сам. 20:13, Јер. 42:4

18. И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.

1 Мој. 18:25, 1 Сам. 16:10, Јов 1:21, Иса. 39:8

19. А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.

1 Мој. 39:2, 1 Сам. 9:6, 1 Сам. 18:14, 2 Тим. 4:22

20. И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи.

Суд. 20:1, 2 Сам. 17:11

21. И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом.

1 Мој. 12:7, 4 Мој. 12:6

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga