1. Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

2. У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

3. Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

4. Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

5. Пребрајам старе дане и године од векова.

6. Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

7. "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

8. Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

9. Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

10. И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

11. Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

12. Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

13. Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

14. Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

15. Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

16. Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

17. Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

18. Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

19. По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

20. Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.