Јов, глава 19
2. Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3. Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4. Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5. Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6. Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7. Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8. Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9. Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10. Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11. Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12. Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13. Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14. Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15. Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16. Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17. Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18. Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19. Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20. За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21. Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22. Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23. О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24. Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25. Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26. И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27. Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28. Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29. Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
 |
 |
 |
 |
 |