1. Године двадесет седме царовања Јеровоамовог над Израиљем зацари се Азарија, син Амасијин над Јудом.

2. Беше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија, из Јерусалима.

3. Он чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Амасија, отац његов.

4. Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

5. А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам, син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи.

6. А остала дела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?

7. И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јотам, син његов.

8. Тридесет осме године царовања Азаријиног над Јудом зацари се Захарија, син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест месеци.

9. И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.

10. И побуни се на њ Салум, син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово место.

11. А остала дела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.

12. То је реч Господња коју рече Јују говорећи: Синови твоји до четвртог колена седеће на престолу Израиљевом. И зби се тако.

13. Салум, син Јависов, зацари се тридесет девете године царовања Озијиног над Јудом, и царова месец дана у Самарији.

14. Јер Менајим, син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума, сина Јависовог у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово место.

15. А остала дела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевих.

16. Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који беху у њој и у међама њеним од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори.

17. Године тридесет девете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Менајим, син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији.

18. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи свега века свог од грехова Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.

19. Тада Фул, цар асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци.

20. А те новце узе Менајим од Израиља, од свих богатих људи, да их да цару асирском, од сваког по педесет сикала. Тако се врати цар асирски, и не забави се онде у земљи.

21. А остала дела Менајимова и шта је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевих?

22. И почину Менајим код отаца својих, а на његово се место зацари Факија, син његов.

23. Године педесете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Факија, син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова две године.

24. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.

25. И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадових; и убивши га зацари се на његово место.

26. А остала дела Факијина и шта је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих.

27. Године педесет друге Азарије, цара Јудиног, зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година.

28. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.

29. У време Фекаја, цара Израиљевог дође Теглат-Феласар цар асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију.

30. Тада се побуни Осија, син Илин на Фекаја, сина Ремалијиног и уби га и погуби га, и зацари се на његово место двадесете године Јотама, сина Озијиног.

31. А остала дела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих.

32. Друге године царовања Фекаја сина Ремалијиног над Израиљем зацари се Јотам, син Озијин над Јудом.

33. Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Јеруса, кћи Садокова.

34. И чињаше што је право пред Господом, сасвим чињаше како је чинио Озија, отац његов.

35. Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем.

36. А остала дела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?

37. У то време поче Господ пуштати на Јуду Ресина, цара сирског и Фекаја сина Ремалијиног.

38. И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца свог; а на његово се место зацари Ахаз, син његов.