Судије, глава 18

 

1. У то време не беше цара у Израиљу, и у то време племе Даново тражаше себи наследство где би наставало, јер му дотада не беше допало наследство међу племенима Израиљевим.

Ис.Н. 19:47, Суд. 17:6, Суд. 21:25

2. Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: Идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише онде.

4 Мој. 13:18, Суд. 13:25, Суд. 17:1

3. И кад беху код куће Мишине, познаше глас оног младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: Ко те доведе овамо? И шта радиш ту? И шта ћеш ту?

4. А он им рече: Тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник.

Суд. 17:10, Јован 10:12, Дела 20:33, 1 Тим. 3:3, Титу 1:1, 2 Пет. 2:3

5. А они му рекоше: Упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо.

Суд. 17:5, 1 Цар. 22:5, Ос. 4:12

6. А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.

1 Цар. 22:6

7. И тако пошавши оних пет људи дођоше у Лаис, и видеше тамошњи народ где живи без страха по обичају сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чим год досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким.

Ис.Н. 19:47, Јер. 49:31

8. Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: Шта је?

9. А они рекоше: Устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? Немојте се ленити, него похитајте да узмете земљу.

4 Мој. 13:31, 4 Мој. 14:7, Ис.Н. 2:24, Ис.Н. 18:3, 1 Сам. 14:48, 1 Цар. 22:3

10. Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је место где нема недостатака ни у чем што има на земљи.

5 Мој. 8:9

11. Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружаних.

12. И отишавши стадоше у логор код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно место Махане-Дан до данас, и јесте иза Киријат-Јарима.

Ис.Н. 15:16

13. А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину.

14. Тада проговорише петорица што беху ишли да уходе земљу лаиску, и рекоше браћи својој: Знате ли да у овим кућама има оплећак и ликови, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте шта ћете радити.

Суд. 8:27, Суд. 17:5, 1 Сам. 14:28, 1 Сам. 23:6

15. А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље.

16. А шест стотина људи наоружаних од синова Данових стадоше пред вратима.

17. А пет људи што беху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружаних.

1 Мој. 31:19, 1 Мој. 31:30, Суд. 6:31, 2 Цар. 19:18, Иса. 41:29, Мих. 5:13

18. И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: Шта радите?

19. А они му рекоше: Ћути, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље, бити свештеник кући једног човека или бити свештеник племену и породици у Израиљу?

1 Мој. 45:8, Суд. 17:10, 2 Цар. 6:21, Јов 21:5, Јов 29:9, Јов 29:16, Приче 30:32, Иса. 22:21, Мих. 7:16, Мат. 23:9

20. И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.

21. И окренувши се пођоше пустивши децу и стоку и закладе напред.

22. А кад беху далеко од куће Мишине, онда људи који живљаху у кућама близу куће Мишине скупише се и пођоше у потеру за синовима Дановим.

23. И викаше за синовима Дановим, а они обазревши се рекоше Миши: Шта ти је, те си скупио толике људе?

24. А он рече: Узели сте моје богове које сам начинио, и свештеника, па отидосте. Шта још имам? Па још кажете: Шта ти је?

25. А синови Данови рекоше му: Немој да ти се чује глас за нама, да не би ударили на вас људи гневни, те ћеш изгубити душу своју и душу дома свог.

26. И синови Данови отидоше својим путем, а Миха, видећи да су јачи од њега врати се и отиде кући својој.

27. И они узевши шта беше начинио Миха, и свештеника, ког имаше, дођоше у Лаис к народу мирном и безбрижном; па их исекоше оштрим мачем, а град упалише огњем.

5 Мој. 33:22, Ис.Н. 19:47

28. И не беше никога да их избави; јер беху далеко од Сидона и не имаху ништа ни с ким; а град беше у долини која је код Вет-Реова. После сазидаше град и населише се у њему.

1 Мој. 49:13, 4 Мој. 13:22, Ис.Н. 8:11, Суд. 10:12, Суд. 18:7, 2 Сам. 10:6, Иса. 23:4, Језек. 27:8

29. И назваше град Дан по имену Дана оца свог, који се роди Израиљу; а пре се град зваше Лаис.

1 Мој. 14:14, Ис.Н. 19:47, Суд. 20:1, 1 Цар. 12:29, Јер. 8:16

30. И синови Данови наместише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијиног и синови његови беху свештеници племену Дановом докле се год не исели из земље.

Суд. 13:1, 1 Сам. 4:2, Псал. 78:60

31. И намештен им стајаше онај лик резани, који начини Миха, за све време докле дом Божји беше у Силому.

Ис.Н. 18:1, 1 Сам. 4:1

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga