1. Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

2. Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3. Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

4. Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

5. Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

6. Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

7. Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

8. Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

9. Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

10. А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

11. Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12. Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

13. Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

14. Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

15. И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

16. У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.