Јов, глава 23
2. Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3. О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
4. Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5. Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6. Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7. Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8. Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9. Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10. Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11. По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12. Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13. Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14. И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15. Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16. Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17. Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
 |
 |
 |
 |
 |