Јестира, глава 7

 

1. И тако дође цар и Аман на обед царици Јестири.

2. И рече цар Јестири опет други дан напивши се вина: Шта желиш, царице Јестиро? Даће ти се. И шта молиш? Ако је и до половине царства, биће.

Јест. 5:6, Јест. 9:12

3. Тада одговори царица Јестира и рече: Ако сам нашла милост пред тобом, царе, и ако је цару угодно, нека ми се поклони живот мој на моју жељу и народ мој на моју молбу.

4. Јер смо продани ја и мој народ да нас потру, побију и истребе. Да смо продани да будемо слуге и слушкиње, ћутала бих, премда непријатељ не би могао накнадити штете цару.

1 Сам. 22:23, Јест. 3:9

5. А цар Асвир проговори и рече царици Јестири: Ко је тај? И где је тај који се усудио тако чинити?

6. А Јестира рече: Противник и непријатељ овај је зликовац Аман. А Аман се уплаши од цара и од царице.

7. Тада цар гневан уста од вина и отиде у врт код двора, а Аман оста да моли за живот свој царицу Јестиру, јер виде да је цар наумио зло по њ.

Приче 14:19

8. Потом се цар врати из врта дворског у кућу где беше пио вино; а Аман беше пао на одар где сеђаше Јестира. И цар рече: Еда ли ће и царицу осрамотити код мене у кући? Чим та реч изиђе из уста царевих, покрише лице Аману.

Јест. 1:6, Јов 9:24

9. И Арвона, један од дворана царевих, рече: Ево и вешала што је начинио Аман за Мардохеја који је говорио добро по цара стоје код куће Аманове, висока педесет лаката. И рече цар: Обесите га на њих.

Јест. 1:10, Јест. 2:21, Јест. 5:14, Јов 9:24, Јов 27:20, Псал. 7:16, Приче 11:5, Иса. 22:17

10. И тако обесише Амана на вешала која беше приправио Мардохеју. И гнев царев утиша се.

Јест. 9:25, Псал. 7:15, Псал. 9:15, Дан. 6:24

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga