1. Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

2. Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

3. Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

4. Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

5. Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

6. Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

7. Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

8. Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

9. Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

10. Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

11. Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

12. Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.