1. И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави њеној венац од дванаест звезда.

2. И беше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди.

3. И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њеним седам круна;

4. И реп њен одвуче трећину звезда небеских, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која хтеде да се породи, да јој прождере дете кад роди.

5. И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дете њено би узето к Богу и престолу његовом.

6. А жена побеже у пустињу где имаше место приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двеста и шездесет дана.

7. И поста рат на небу. Михаило и анђели Његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њени.

8. И не надвладаше, и више им се не нађе места на небу.

9. И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њени збачени бише с њом.

10. И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство Бога нашег, и област Христа Његовог; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.

11. И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свог, и не марише за живот свој до саме смрти.

12. Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има.

13. И кад виде аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко.

14. И жени дана бише два крила орла великог да лети у пустињу на своје место, где ће се хранити време и времена и по времена, сакривена од лица змијиног.

15. И испусти змија за женом из уста својих воду као реку, да је утопи у реци.

16. И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождре реку коју испусти змија из уста својих.

17. И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа.