1. Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.

2. Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

3. Две дојке твоје као два близанца срнчета;

4. Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;

5. Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

6. Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!

7. Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

8. Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;

9. И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.

10. Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

11. Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

12. Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.

13. Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.