1. Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара.

2. Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.

3. И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.

4. И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.

5. А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.

6. А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.

7. Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.

8. И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје.

9. А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се.

10. Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине.

11. Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју.

12. А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.

13. Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде?

14. Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.

15. И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило.

16. А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.