1. Још рече Господ Мојсију говорећи:

2. Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:

3. А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.

4. Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.

5. Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.

6. Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.

7. Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.

8. Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.

9. Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.

10. Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.

11. Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;

12. И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.

13. Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.

14. Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.

15. Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.

16. Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.

17. Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.

18. Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.

19. И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.

20. Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;

21. Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.

22. Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,

23. Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.

24. А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.

25. А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.

26. Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.

27. Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.

28. Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.

29. Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.

30. И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.

31. Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.

32. И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.

33. Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.

34. Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори синајској.