1. Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

2. Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3. Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4. У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5. Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

6. Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

7. Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8. Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9. Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10. Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11. И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!