1. Још говори Елијуј и рече:

2. Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

3. Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

4. Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

5. Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

6. Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

7. Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

8. Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

9. Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

10. И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

11. Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

12. Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

13. А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

14. Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

15. Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

16. Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

17. Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

18. Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

19. Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

20. Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

21. Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

22. Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

23. Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

24. Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

25. Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

26. Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

27. Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

28. Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

29. И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

30. Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

31. Тиме суди народима, даје хране изобила.

32. Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

33. Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.