1. Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину.

2. Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.

3. Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш.

4. Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе.

5. Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима,

6. Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.

7. Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.

8. Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини.

9. Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.

10. Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве.

11. Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога.

12. Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито.

13. Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;

14. Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити.

15. Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.